Psihicke funkcije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10

SADRŽAJ:
- Psihologija kao nauka....................................... 2
- Pihičke funkcije................................................ 3
- Opažanje, pažnja i predstave............................ 4
- Pamćenje i zaboravljanje.................................. 5
- Mišljenje........................................................... 7
- Emocije............................................................. 8
- Literatura .......................................................... 9
PSIHOLOGIJA KAO NAUKA
Psihologija je nauka o duši. Ona danas obuhvata objedtivno ponašanje i mentalne procese. Međutim, i psihologija kao nauka ima ozbiljne metodološke i logičke teškoće. Osnovni problem leži u činjenici da «psihičko» nema prostorno – vremenska obeležja što otežava primenu kategorijalnog mišljenja. Stoga se u savremenoj psihologiji, kada je to moguće, psihičko prevodi u objektivno ponašanje koje je po prirodi u stvari uokvireno prostorno – vremenskim kategofijama, što omogućava jasnu klasifikaciju pojava.
Psihologija je prisutna u savremenom društvu. Ona ima važnu ulogu u svim većim ustanovama: školstvu, zdravstvu, sudstvu, administraciji, vojsci, privredi i tako dalje. Po obimu zastupljenosti i po značaju uloge u razvoju društva psihologija se može porediti sa atomskom fizikom i elektronikom. Dok prva daje izvore energije, a druga omogućava prenošenje i upravljanje energijom na velikim prostorima, psihologija bi sa drugim srodnim disciplinama, trebalo da omogući humano i intenzivno korišćenje ljudskih izvora koji su najpresudniji za razvoj ljudskih zajednica.
PSIHIČKE FUNKCIJE
Psihičke funkcije predstavljaju osnovu relevantnih psihičkih aktivnosti menadžera, kao što su: učenje menadžerskih veština, ostvarivanje uticaja u menadžerskom timu, itd. One omogućavaju lakše razumevanje psihičke strane ljudskog ponašanja u situacijama kakve susrećemo u menadžmentu, kad je u središtu analize pojedinac ili grupa.Važni psihički procesi su: opažanje, pamćenje, mišljenje, osećanja...
OPAŽANJE, PAŽNJA I PREDSTAVE
Opažanje je psihički proces koji predstavlja osnovu ostalih saznajnih procesa, kao što su pamćenje, učenje, mišljenje itd. Proces kojim postajemo svesni određenih nadražaja , to jest predmeta i pojave koje neposredno deluju na naše čulne organe nazivamo opažanjem.
Postoje tri grupe faktora od kojih zavisi opažanje a to su:
1. Karakteristike draži koje neposredno deluju na čulne organe (intezitet, organizacija,...)
2. Anatomsko – fiziološka osnova opažanja karakteristike čulnih organa, nervnih puteva i mozga
3. Psihološki faktori opažanja ( iskustvo, motivacija...)
Organi podešeni za primanje opažajnih draži nazivamo čulnim organima. Iskustvo, motivacija i osobine spadaju u sistem najznačajnijih faktora opažanja. Zahvaljujući iskustvu, motivaciji i crtama ličnosti, različite osobe iste predmete i iste situacije opažaju različito na svoj način.
Pažnjom nazivamo usmerenost mentalne aktivnosti na ograničen broj draži u opažajnom polju. Činioci pažnje mogu biti osobine draži u opažajnom polju. Činioci pažnje mogu biti:
1. osobine draži (kvalitet, ponavljanje...) i
2. psihološke osobine ( očekivanja, iskustvo...).
Pažnja koja je izazvana karakteristikama draži naziva se nenamerna ili spontana pažnja, a ona koja je izazvana psihološkim osobinama opažača naziva se namerna pažnja.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]